 |
 |
|
|
Архива 2007
|
|
|
|
|
|
|
|
Поштовани парохијани, част нам је обавестити вас, да је 18. децембра одржан састанак градске комисије за планирање, (Planing and Envirometal Committie). На дневном реду је био и наш пројекат, промене намене земљишта на 1993 i 1989 Prince of Wales Dr., са стамбене на институционалну намену.
Комисија је после краће расправе, једногласно донела одлуку да се промени намена, сходно предложеном. Тиме су градски оци изашли у сусрет молби наше цркве. Преостаје да се ова одлука озваничи на следећем састанку градске скупштине, највероватније 8. јануара 2008. године, након чега ће све заинтересоване стране бити писмено обавештене о ступању на снагу новог закона (By-Law), на овим парцелама. Након тога даје се 20 дана могућности за жалбе, свим заинтересованим странама.
Овим ће бити скинут и последњи услов за куповину плацева. Реално је очекивати да ће се крајем јануара или почетком фебруара, извршити потписивање уговора и пренос власништва над земљом у црквене руке.
Следеће године, ако Бог да, очекује нас пуно посла око добијања просторног плана (Site Plan Approval) као и добијање дозволе за градњу (Bulding Permit).
Досадашњи трошкови су реда величине $20,000, детаљнији извештај ће бити поднет на 20. редовној годичњој скупштини 13. јануара 2008. године. Ово не укључује уштеде од добровољног рада управника на куповини имања, плус бесплатне услуге адвоката г. Жарка Татомировића, као и бесплатне услуге архитекте г. Владимира Поповића, све скупа око $60,000.
У име наше цркве, хтео бих да се захвалим градским планерима, посебно планеру г. Dhaneshwar Neermul-u на професионалном вођењу посла као и нашем будућем одборнику г. Gord Hunter-u на подршци. Такође бих хтео да се захвалим г. Жарку Татомировићу, г. Владимиру Поповићу и члановима управе на помоћи.
Председник УО ЦШО Свети архиђакон Стефан са управом и свештеником
Јован Крстић
|
|
|
|
|
|
|
|
Поштовани парохијани,
Желимо да вас обавестимо о тренутним активностима везаним за акцију „Долар на дан“ и куповину имања за изградњу нове цркве на адреси 1989 и 1993 Prince of Wales drive.
PDF документ "PoW пројекат" садржи информације и актуелности везане за активности које Управни одбор тренутно предузима. Молимо вас да нас контактирате са вашим предлозима, додатним информацијама и питањима.
Управни одбор Црквено-школске општине Свети Архиђакон Стефан у Отави
Архива PoW пројекта
PoW пројекат - 31 Okтoбар, 2007
PoW пројекат - 7 Jуни, 2007
|
|
|
|
|
|
|
 |
|
У смислу чланова 31. 21 став 1 и 28. 9 Статута Епархије канадске, Управни одбор ЦШО „Св. архђ. Стефан“ у Отави, сазива ванредну Парохијску скупштину свих парохијана ове парохије. Скупштина ће бити одржана 20. маја 2007. године након Свете Литургије. Скупштина почиње Литургијом у 10:00, а радни део почиње призивом Светога Духа након Свете Литургије. Сазивање ванредне скупштине је одобрено од стране Епархијског управног одбора под бројем ЕУО бр. 40 од 17. 4. 2007. године.
Ванредну парохијску скупштину сазивамо ради коначног договора и одобрења куповине имања на локацији 1989 и 1993 Prince of Wales dr. У досадашњем периоду преузели смо све потребне активности ради испитивања могућности градње цркве на овој локацији и у ту сврху смо већ добили одобрење од ЕУО и Скупштине чланова ове ЦШО за утрошак средстава из Грађевинског фонда.
Дневни ред ванредне парохијске скупштине би био следећи:
- Отварање скупштине призивом Светог Духа,
- Избор радног тела скупштине,
- Утврђивање броја присутних,
- Подношење извештаја о досадашњим активностима везано за плацеве на локацији 1989 и 1993 Prince of Wales dr.,
- Упознавање са пројектом градње на поменутим плацевима,
- Питања и предлози по поднетим извештајима разно,
- Скупљање прилога за куповину имања и градњу цркве,
- Гласање за куповину новог имања,
- Затварање скупштине молитвом.
Због изузетне важности ове ванредне скупштине, позивамо Вас да обавезно дођете и узмете учешће у раду ове скупштине и својим активним учешћем допринесете развоју црквеног живота у овој парохији.
СВИ СТЕ ДОБРО ДОШЛИ! ОЧЕКУЈЕМО ВАШЕ АКТИВНО УЧЕШЋЕ!
Крстић Јован јереј Александар Гујаничић
председник ЦШО парох отавски
Skupstina20maj2007.pdf
ListicZaGlasanje.pdf
Tribina13maj_2007.pdf
|
|
|
|
|
|
|
 |
|
О ВАСКРСУ 2007. ГОДИНЕ
ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ
ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:
ДАН ЈЕ ВАСКРСЕЊА, ПРОСВЕТИМО СЕ, ЉУДИ!
ПАСХА ГОСПОДЊА ПАСХА,
ОД СМРТИ У ЖИВОТ И СА ЗЕМЉЕ НА НЕБЕСА
ХРИСТОС НАС ПРЕВЕДЕ!
Овим стиховима пасхалне песме, драга децо духовна, ми, верујући народ Божји, почињемо Славље над слављима, певање над певањима о Догађају над догађајима – Васкрcењу Христовом. Васкрсење, које, као и Распеће, за Јевреје беше саблазан, а за Грке безумље, ми доживљавамо и славимо као најдубље искуство наше вере и живљења. То је искуство које доживеше најпре свете жене мироносице и свети апостоли, а потом ми који вером примисмо што нам они благословено предадоше – вером која постаје сила живота.
Усхићен овом чињеницом новог живота, свети апостол и еванђелист Јован Богослов објављује хришћанима свих времена своје искуство овим речима: „...Што смо чули, што смо видели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше,” јесте то да се „... Живот јави... и објављујемо вам Живот вечни”. Дан Васкрсења јесте дан Живота. Зато, радујмо се и веселимо у њему! Славимо Животодавца, Христа Богочовека!
Даном Васкрсења, драга децо духовна, почиње ново време. Ако је Велики Петак био својеврсни „страшни суд” палог човека над Самим Богом, онда дан Васкрсења јесте Дан победе љубави и доброте Божје. Догађај Васкрсења би у први дан седмице. Овим он доби свој почетак у времену и простору, као што и стварање света првим даном доби димензију постојања свега видљивог и невидљивог. Дан Васкрсења није, како би понеки хтели и желели, само духовни или песнички доживљај већ, пре свега и изнад свега, историјско-есхатолошки Догађај који је изменио историју света. „Стога, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде”, каже свети апостол Павле.
Дан Васкрсења испуњен је божанском светлошћу – светлошћу којом нас Сaм Васкрсли Господ просвећује. „Дођите, узмите светлост од незалазне Светлости!” – прве су речи којима нас Црква позива на почетак слављења Васкрсења Христова. Да би неко могао истински славити Васкрсење Христово као свој искуствени доживљај, мора претходно да се просвети светлошћу Христовом. Тиха светлост незалазне Светлости јесте Сaм Господ Исус Христос. Он васкрсе из гроба као што сунце на истоку излази из мрака ноћне таме да обасја сву земљу, да је загрева и обнавља живот у њој. Просветимо се светлошћу Васкрсења, светлошћу која је из гроба заблистала. То је светлост Богочовека Христа, Који каже за Себе: „Ја сам светлост свету; ко иде за мном, неће ходити у тами него ће имати светлост живота.” Данас и увек, преко Цркве Своје свете, Он нас позива на просвећење ума, срца и васцелог нашег бића.
Пасха Господња, Пасха! Јеврејски народ доживео је пролазак кроз Црвено море да би се спасао од грехом затрованог фараона. Како? Уз помоћ Божју. Јер, „Господ иђаше пред њима дању у стубу од облака водећи их путем, а ноћу у стубу од огња, светлећи им, да би путовали дању и ноћу”. Овај стуб од облака и светлећег огња беше управо Светлост тиха незалазне Светлости, беше Логос Божји. Прешавши Црвено море, дотадашњи робови уђоше у слободу кличући Господу: „... Славно се прослави; коња и коњаника врже у море!” То је био Пролазак (Пасха) богоизабраног народа, тог семена авраамовске вере. А Пролазак (Пасха) коју ми данас славимо јесте Пролазак Господњи – Пролазак управо Онога који је јеврејски народ предводио из ропства у слободу. Зато је ово Његова Пасха, која има универзални карактер. Стога црквени песник и позива све људе свих народа и свих времена, а не само један народ, да, славећи Пасху Господњу, тојест Христов Пролазак из смрти и гроба у Васкрсење, сви са Њиме пређемо из греховног ропства и смрти у слободу живота.
Имајући пред очима ову димензију празника Васкрсења Христова, драга децо духовна, оставимо данас све бриге овога света и, заједно са небеским анђелима и хоровима светих, доживимо нову стварност божанског живота у Христу Исусу, певајмо и величајмо Узрочника нашега спасења! Наша песма је победничка јер је смрт смрћу побеђена! Убитачни отров жаоке греха изгуби снагу и смртоносно дејство. Како? Љубављу и добротом Богочовека Христа, јер Он као безазлено Јагње узе грехе света на себе и предаде се на Распеће. Грех и смрт више нису алфа и омега живота. Васкрсли Христос је Алфа и Омега, почетак и крај нашег освећења. Божанским врлинама и личним подвигом хитајмо у нови, врлински живот у Васкрсломе Исусу Христу!
Живећи у времену и простору, ми хришћани све и сва меримо Христовим вредностима. Не одбацујемо и не презиремо овај свет и овај живот. Напротив, ми га освећујемо свеосвећујућом благодаћу Божјом. Овај свет се може преобразити благодатном енергијом Васкрслога Богочовека Христа. 3ато је Господ тако јасно и недвосмислено поручио хришћанима: „Ви сте светлост свету.” То значи: једино с вама и преко вас овај свет се може просветити, а тиме и спасти. Додао је Спаситељ и ово: у свету ћете многе невоље имати! Бићете прогањани као што сам и ја био прогнан и разапет, чашу коју ја пијем и ви ћете испити! Али не бојте се због тога, јер ја сам победио свет. И поред свих страдања, дакле, кроз која је током векова Црква Христова прошла, а и данас пролази, хришћани остају „светлост свету”, једнако као што је и Он Сaм био једина Светлост света у тами која покри Јерусалим на Велики Петак.
Као што се у оно време против Христа Спаситеља био заверио читав Синедрион јудејски (првосвештеници и народне старешине) и завео многе у народу против Христа, тако се и у наше време „нови Синедрион” бори против Христа и Цркве Његове, бори се против Добра у овом свету. Све чини да овај свет учини својим греховним феудом и да све покори под своју власт, не бирајући притом средства ни методе. Са тог разлога императив свих хришћана света јесте духовна борба за овај свет и превласт Добра у њему. Добро које је Богочовек донео и даровао свету Васкрсењем неће бити надвладано. „Не бојте се!” – рекао је Спаситељ. Зато се радујмо и веселимо попут богоизабраног народа после преласка преко Црвеног мора, појући: Христос васкрсе - славно се прослави Господ!
Нажалост, сведоци смо великог греха који се свакодневно врши у свету. Већ од самог зачећа невино дете у утроби мајке стрепи за свој живот. Милиони обичних људи жртве су немаштине и глади, док мањи број живи у неограниченој раскоши и телесним задовољствима. Многи народи муком и крвљу стечену слободу бране од насиља глобалистичког система. У име лажне слободе и демократије намећу се готова решења, унапред спакована. Сведоци смо најновије драме – опет драме нас православних Срба – на Косову и Метохији. Не мало невоља има наш народ и у Босни и Херцеговини, у Хрватској и, нажалост, у Црној Гори.
Не можемо, а да се и овог Васкрса не осврнемо на Голготу и Велики Петак нашега Косова и Метохије, на помрачену савест свих оних који себи дају право, газећи правни поредак у свету, да хладнокрвно пресуђују не само о наметнутом мењању статуса Косова и Метохије већ и о читавој нашој историји и култури, као и о државности Србије! На Косову и Метохији вековима траје Голгота српског народа. То виде и знају сви осим оних који су изабрали да буду слепи за гледање истине и глуви за слушање правде. Чујемо „коваче” како ужурбано кују нове клинове и нова копља са намером да се понови и продужи Голгота српског народа на Косову и Метохији. Све то чине уз „благослове“ оних који се куну у правду, слободу и демократију, али само за себе! Ми ипак још верујемо у савест објективног човечанства које се скоро и потврдило на међународном Суду правде у Хагу. И поред тога што је највиши Суд правде у свету пресудио онако како је утврдио на основу докумената за и против, и даље одзвањају повици: распните, распните српски народ!
Али ми, драга децо духовна, не смемо због неправде клонути, не смемо се уплашити, већ сав живот свој Христу Богу предајмо! Христос греха не учини, нити се нађе превара на устима Његовим, па ипак би осуђен и разапет. Али зато и славно васкрсе! Ако, не дај Боже, српски народ на Косову и Метохији доживи још једно своје распеће, страшније од свих претходних, останимо са Христом: не кунимо, зло не мислимо, већ се молимо и са Крста сведочимо љубав Божју према свима и свакоме. Сведочимо Христа, Победника смрти, греха и сваке неправде, а они који зло чине другима чине га још више себи. Кад-тад, не покају ли се, они ће горко заридати.
Славећи Васкрсење Христово са свим хришћанима света, на данашњи дан се радујмо и веселимо са њима и са свом творевином Божјом и радосно кликнимо свима и свему:
Дано у Патријаршији српској, у Београду,
о Васкрсу 2007. године.
Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:
Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ПАВЛЕ
Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАН
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит средњезападноамерички ХРИСТОФОР
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ нишки ИРИНЕЈ
Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ за Америку и Канаду
Митрополије новограчаничке ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ жички ХРИЗОСТОМ
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ рашко-призренски АРТЕМИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ тимочки ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ славонски САВА
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епи¬скоп ваљевски МИЛУТИН
Епископ западноамерчки МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ
Викарни Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ
Викарни Епископ липљански ТЕОДОСИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски ЈОВАН
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
|
|
|
|
|
|
|
 |
|
Ми свештеници и делегати 25. годишње скупштине Епархије канадске, сабрани у храму Сабора српских светитеља ЦШО Св. Сава у Винипегу, Манитоба, 2-4. фебруара 2007, а на челу са нашим архипастиром Његовим Преосвештенством Г. Георгијем, упућујемо синовске поздраве Његовој Светости Патријарху српском Г. Павлу, свим члановима Светог архијерејског синода и свим архијерејима Српске православне цркве.
Изражавамо забринутост поводом предлога међународне заједнице о отцепљењу Косова и Метохије од српске државе и српског народа. Придружујемо се свим позитивним ставовима и мишљењима на челу са Светим архијерејским синодом СПЦ и представницима народне власти у Србији да Косово мора и треба да остане неотуђиви део српске државе. Молимо се Господу Богу да заштитништвом Св. Цара Лазара Косовског и свих косовских мученика и новомученика, који пострадаше на одбрани ове свете српске земље, подари свима нама снаге и истрајности у напорима да сачувамо Косово и Метохију а представницима међународне заједнице да помогну да схвате значај Косова и Метохије, тог српског Јерусалима, за Србе.
Са жаљењем прихватамо реалност да је део народа са једним језиком, вером и Црквом, у Црној Гори издвијен у засебну државу. Схватајући реалност, изражавамо молитве Св. Петру Цетињском и Св. Василију Острошком да нашем народу у Црној Гори подари благоразумије, љубав, толеранцију и пут заједничке мисије који је одувек био историјски путоказ на овим просторима.
Епархијска скупштина изражава благодарност Светом архијерејском синоду СПЦ у Београду као и Епископском савету СПЦ у САД и Канади на упућеним писмима и одлукама којима се указује пут за решење ситуације настале након самовољног и самоиницијативног издвајања ЦШО Св. Ђорђа у Нијагари из окриља Српске цркве и Епархије канадске.
Истрајавање у позицији коју су нијагарски управници проузроковали представља саблазан за пуноћу Српске православне цркве у САД и Канади. Све највише инстанце црквене: Епархијска скупштина, Епископски савет, Свети архијерејски синод, изразиле су недвосмислен став да само у окриљу Српске цркве, Епархије канадске и под омофором њеног епископа Георгија ова и свака друга црквена јединица може егзистирати и називати се Српском православном црквом. Зато позивамо вернике у Нијагара Фалсу да се одазову на позив Светог синода и Епископског савета у САД и Канади да „пониште предметну регистрацију и на тај начин врате се у јурисдикцију Епархије канадске“. Скупштина изражава захвалност на храброси оним бројним верницима у Нијагари који су се одазвали апелу Цркве и изразили писменим путем своју лојалност и жељу да се корпорација у Нијагари поништи, имовина врати Цркви, а управа повери за то одређеним повереницима. Апелујемо и на друге људе добре воље да се угеледају на ову браћу и да се изјасне за јединство са Српском црквом и њеним канонским епископом.
Поздрављамо одлуку Скупштине да се у свим црквеним салама прекине са недоличним радњама које не дају никакве позитивне резултате а служе на саблазан Цркве и погрешно васпитавају нараштаје. Оне сале које су црквене морају да одржавају дух црквености и пример добар у очувању закона Божијег.
Подсећамо да је темељ сваког дома честита породица и да је дужност родитеља да правилно васпитавају своју децу у духу вере отаца наших. Апелујемо на родитеље да доводе децу у свете храмове, да би наставили путем православља и светосавља.
Скупштина изражава благодарност домаћинима, ЦШО Светог Саве у Винипегу, на њиховом труду и указаном гостопримству током одржавања ове 25. годишње скупштине Епархије канадске.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ О БОЖИЋУ 2006. ГОДИНЕ
ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:
„...Заиста, велика је тајна побожности:
Бог се јави у телу, оправда се у Духу,
показа се анђелима, проповеди се
незнабошцима, верова се у свету, вазнесе се у
слави”
(I Тим. 3,16).
Ове речи апостола Павла најпотпуније осликавају сву лепоту божићне радости у којој смо ми, драга децо духовна, истински учесници велике тајне Божјег силаска са Неба на земљу и човековог узношења са земље на Небо и седења са десне стране Оца. А то је, у суштини, богосиновство свакога човека који то пожели делатном вером. Син Божји је дошао да нас позове у непролазно Царство Божје и уведе нас у стварност вечног живота, будући да је Он, Господ наш, увек Пут, Истина и Живот (Јн 14, 5). Догађај Христовог Рођења од Дјеве Марије сабира сва надања и ишчекивања људска кроз векове који му претходе, као и веру свих каснијих векова до данас, и трајаће кроза све векове до вечности. То је „пуноћа времена” (ср. Гал. 4, 4), јер су Бог и човек у Личности Христа Спаситеља сједињени. Бог се рађа као човек не престајући бити Бог, како би човек могао постати „бог по благодати”, не престајући бити човек. Радујући се радошћу непролазном и неописивом због великих дарова љубави Божје, упитајмо се ми, верујући хришћани, који смо позвани и послани у свет да будемо „со земљи и светлост свету” (ср. Мат. 5, 13-14), да ли смо и колико смо заиста одговорни у својој богодарованој слободи. Није добро изговарати се другим и увиђати његове грешке, јер осуђивање – није пут вере. Често је то препрека на животном путу и претежак терет за онога ко тако поступа. Зато се вама обраћамо, синови и кћери Цркве Христове, „не као да господаримо вером вашом него као помагачи ваше радости” (ср. II Кор. 1, 24). Коленопреклоно вас молимо: покажите љубав нелицемерну једни према другима и према свима људима – „добро чинити да нам не досади” (Гал. 6, 9). Потрудимо се да испунимо светоотачку поуку: „Сваки хришћанин треба да буде такав човек да га се Бог никад не постиди”. Можемо ми то, благочестиви народе Божји: само ако се мало потрудимо, успећемо у добром делу благочестиве вере. Много је данас себичних људи који мисле да све могу сами. Много је лажно „великих” људи и народа и свако мисли да баш он може да промени слику света. Зато, имајмо веру праведног Јосифа, простодушност и гостољубље витлејемских пастира, мудрост мудраца са Истока који су, вођени звездом, принели дарове Христу, не уплашивши се Ирода. Верујмо вером старозаветних пророка и праведника и будимо, заједно са светим апостолима, истрајни у сведочењу велике Тајне вере, знајући да осим Христа „нема другог имена под небом, даног људима, којим треба да се спасемо” (Дела ап. 4, 12). Ово знање у вери не спутава нас у љубави према свима. Напротив, оно нас покреће напред и отвара за свакога човека, без обзира на то ко је он, како се моли и да ли се моли. Јер, „Бог не гледа ко је ко него му је у сваком народу мио онај ко твори правду” (Дела ап. 10, 35). Наша вера да је Христос Спаситељ света и човека чини нас спремнима и способнима да увек служимо бољитку и спасењу света. Син Божји, н?с ради, и нашега спасења ради, постао је човек, служећи нама и нашем спасењу. Тако је свако од нас призван да служи бољитку живота и спасењу свих и свега. Како би све било боље и другачије када бисмо ми хришћани делатно разумели смисао служења „већих” оним „мањима”! Живот би био лепши, а овај свет бољи. Могуће је то – само је потребно да свако победи себе, да превазиђе сопствену себичност, да изиђе из сопственог интереса у жртвено, несебично. Чинили смо безакоња – престанимо, и Бог ће опростити. Највећи превид чинимо у вези са чедоморством, јер нећемо да признамо да је то грех убиства детета, мотивисан себичношћу недостојних родитеља. То је најгнусније убиство, одбијање благослова Божјег и ускраћивање права на живот новој личности. Још нерођено дете није безимени заметак, фетус; то је човек – душа жива. Молимо вас, родитељи, не чините то више, не затварајте врата својих срца и домова за благослов живота. Има места за све и биће хлеба за све. Сетите се оних бездетних родитеља који сузних очију моле Бога да им подари тај благослов! Нека вам материјалне недаће не буду изговор за чедоморство! Не ускраћујте себи Божји благослов!Знамо да ће неки самозвани заштитници опет рећи како Црква ускраћује људска права и слободу, али нека знају да ми опомињемо из љубави, без омаловажавања! А њима Бог благи нека опрости грех и нека их призове у заједницу љубави. Веома ћемо се радовати ако се одазову. Многи народи воде рачуна о свом историјском постојању и вечном спасењу, а наш, српски народ, поубијао је, нажалост, своје нерођене деце више него наши непријатељи у свим ратовима заједно. Желимо да нагласимо да је у нашој Отаџбини број умрлих годишње већи од броја рођених за двадесет пет хиљада. Надамо се да ће ови подаци покренути многе на одговорно размишљање и још боље чињење. У вршењу добрих дела, у праштању и у молитви треба да будемо истрајни и да издржимо до краја, јер „кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне, трпимо; кад хуле на нас, молимо...” (I Кор. 4, 12-13), знајући да је „победа која побеђује свет – вера наша” (I Јн 5, 4). Православни Срби на Косову и Метохији то најбоље осећају и знају, као и многи други обескућени и са огњишта прогнани. Они носе на телу ране Христове и побеђују своје прогонитеље. Многи њих не разумеју, будући оптерећени собом и својим страховима. Они, попут негдашњих хришћанских мученика и исповедника, побеђују оне који мисле да могу стићи до циља наносећи пораз другоме. Дубоко верујемо да ће доћи време када ће се насилници постидети. Молимо се и за непријатеље наше да увиде да чињење зла не може донети добро никоме. Нека знају да ће, после свих пораза којима понижавају друге, на крају сами себе поразити безнађем. И за њих се молимо да победе себе и постану учесници оног мира који Христос свима даје. Драга децо духовна, наша света Српска Светосавска Црква надживела је све историјске Голготе и распећа радошћу витлејемских пастира и мудрошћу мудраца са Истока, и живеће вавек, у саборном јединству са свим помесним Православним Црквама, које чине Једну Свету Цркву. Својом саборношћу она окупља васколики српски род, на свим континентима и у свим државама, и отворена је за све добронамерне људе. Сабирала је своја верна чеда кроз све векове, идући уским путем и градећи мостове мира и љубави међу људима и међу народима. Знамо добро за све наше падове, расколе и поделе. Молимо се Господу да то престане једном заувек, а све вас молимо да будете једно у Господу, како бисмо свима показали чисту веру и свету слогу, сву лепоту вере у Бога и вере у човека Божјег. То ће бити онда када престанемо да се међу собом делимо на разне начине, најчешће по безумљу. Покушајмо, у радости божићњега славља, да се измиримо и саберемо око колевке Богомладенца и да превазиђемо све наше бесмислене поделе! Наравно, треба о свему промишљати, суочавати различите ставове и расправљати, али то не сме да буде разлог за међусобну мржњу или за мржњу према било коме. Мора да важи правило да „онај ко жели да буде први, тај треба свима да служи”. Христос је Својим животом показао све ово, а ми хришћани имамо свети задатак да и својим живљењем то потврдимо. Данас је најпогоднији дан да испитамо себе где смо ми у том делу и да исправимо сами себе и једни друге како би наша радост била потпуна и трајна. Свако од нас треба да у личности другога човека види лице Божје, лице свога брата и вечног сабрата. Тада ће срце свакога од нас истински бити витлејемска пећина у којој се Христос увек изнова рађа. И што више буде таквих срдаца, свима ће бити боље и сви ћемо бити бољи.
Дано у Патријаршији српској, у Београду,
о Божићу 2006. године.
Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:
Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ПАВЛЕ
Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАН
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит средњезападноамерички ХРИСТОФОР
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ нишки ИРИНЕЈ
Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ за Америку и Канаду
Митрополије новограчаничке ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ жички ХРИЗОСТОМ
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ рашко-призренски АРТЕМИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ тимочки ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ славонски САВА
Епископ браничевски ИГWАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ
Викарни Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ
Викарни Епископ липљански ТЕОДОСИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски ЈОВАН
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички и местобљуститељ
Епархије битољске МАРКО
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Актуелности
Божићна Посланица 2008
Архива 2007
Позив за Парохијску скупштину
Васкршња Посланица
Резолуција Епархије канадске
Божићна Посланица 2007
Архива 2006
|
