 |
|
О наследнику и о робу
Док је нашљедник млад ништа није бољи од роба (Галатима 4, 1)
Док је царевић у колевци, шта ли је он бољи од сина робова? Нити је тело његово боље, нити мисли његове узвишеније, нити жеље његове чистије. Какав је син царев такав је и син робов, такав и син просјаков. И са неколико година син царев не разликује се од сина роба. Када пак син царев порасте и са пуном свешћу о свом достојанству прими власт над царевином, а када син робов порасте и са пуном свешћу подлегне јарму ропском, тада се види огромна разлика. Тада се објављује јасно, да наследник и роб нису једнаки, јер роб има да робује а цар да господари.
Тако је и с хришћанином и нехришћанином, хоће апостол да каже. Нехришћанин рабује природи, хришћанин влада природом. И нехришћански преиод историје рода људског показује, како је човек био роб стихија, роб тела, роб идола и творења. А хришћански период историје рода људског показује, како је човек господар и властелин, племић царскога рода, и наследник свега.
Чак и они који су знали за једнога истинитог Бога, као што су били Израиљци, нису били према Богу као деца и наследници према оцу своме него као робови и слуге према господару и судији. А к а д с е н а в р ш и в р и ј е м е, и дође на земљу С и н Б о ж ј и Ј е д и н о р о д н и, Он учини да п р и м и м о п о с и н а ш т в о, и да Духом Божјим ословљавамо Бога: А в в а О ч е!
Што дође, браћо, Христос на земљу? Да нас учини бољим од робова, да нам да право синова и дужност господара. Право синова јесте да именом Христовим зову Бога Оцем, и дужност је господара да владају над собом, над својим телом, над својим мислима и жељама и над свом природом око себе.
Сине Божји Јединородни, Твојом милошћу и жртвом ми смо примили посинаштво; о помози нам да га Твојом помоћи у чистоти и истини одржимо до краја. Теби слава и хвала вавек. Амин.
|
|
