 |
|
ЈАВНО ОБРАЋАЊЕ СВЕШТЕНИКА ВЕРНИЦИМА ЕПАРХИЈЕ КАНАДСКЕ
Ми, свештеници Српске православне цркве, служитељи олтара у свим црквама Епархије канадске, обраћамо се свима вама, драги верници, поводом дешавања у ЦШО Светог Георгија у Нијагари, да бисмо вам изнели праву истину о ономе што се тамо догађа, и тако, заједно са вама, стали у крај бројним лажима и све силније оркестрираним сплеткама, упереним против наше Цркве и њеног Епископа, против наше свете вере православне.
Као што нам, из недеље у недељу, са поверењем прилазите на исповест и на духовни савет, послушајте нас и сада. Јер, ово је реч усмерена на чување чистоте наше свете вере, на одбрану Цркве и њеног учења. Реч је ово коју изговарамо да бисмо сачували и проширили оно што смо, под Покровом Мајке Божије, заштитнице наше Епархије, стекли и учинили, а на шта, с пуним правом, можемо бити поносни. Јер, од формирања Епархије, пре 22 године, утростручили смо број цркава и број свештенослужитеља, а бројне изгубљене душе, у једној историјски тешкој ситуацији, окупили на једном месту и духовно окрепили, и уз све то, након деценија таворења, истински поставили Српство на духовну мапу Канаде и извели га из гета.
ЦШО Светог Георгија у Нијагари данас, нажалост, стоји ван окриља своје Мајке Цркве. Извели су је из Православља они који су је водили као њени управници. Своју заклетву, дату када им је поверена на чување имовина Цркве, они су погазили. Део Тела Христовог на силу су отргнули, а сада су се, да би тај свој чин одбранили, удружили са финансијерима и гласноговорницима који, годинама и деценијама, проверено антицрквено делују.
Зато вам се сада и ми обраћамо, да јасно и гласно поручимо: на сваком од вас је да бира између наше и њихове речи. Да ли ћете уместо Речи Божије и Његовог јеванђеља, уместо речи црквене јерархије - нас, свештеника, и нашег Епископа на којем почива благодат Духа Светога, пренесена на њега у непрекинутом низу још од дана Педесетнице и апостолских времена - да ли ћете, дакле, уместо такве Речи изабрати "истину" коју шире и овакви актери: од стране Светог архијерејског сабора рашчињена монахиња; од стране Великог патријаршијског црквеног суда од Цркве изопштен човек; богохулни несрећник и безумни сејач мржње који се по разним сајтовима и трибинама лажно кити барјаком Православља а заправо је самозванац одстрањен из свих овдашњих српских заједница; неколицина преосталих бунџија из Хамилтона који су у својој колонији већ изоловани, прозрени и презрени; тобожње патриоте које се деценијама хране несрећом и тугом печалбарском нашег народа продајући му као крајњи духовни домет пар фраза, замућених испарењима вруће јагњетине и пива. Уверени смо, драга браћо и сестре, да свако од вас зна коме ће овде поверење поклонити; за ким ће поћи и коме ће веровати. Али исто тако, морамо да скренемо пажњу да ово зло које напада на Цркву користи ону срамну методологију која је наш народ у последње две деценије скупо коштала: хиљаду пута поновљена лаж неупућенима почиње да одјекује као истина. Зато је и наш глас, данас, у овом неуобичајеном обраћању, снажан и јасан, да сви чујете: Ми смо Црква, и ми смо, заједно са вама, Христос. А они су рушитељи Цркве; они који су, због свог личног ситног интереса и сујете, спремни да Христа издају. И зато вам јасно предочавамо следеће чињенице о ситуацији у Нијагари:
Сукоб између оних који су водили цркву у Нијагари и виших црквених власти није административне природе, како то они тврде. Тај сукоб је КАНОНСКИ, јер су ти људи починили читав низ КАНОНСКИХ ОГРЕШЕЊА који иду против самог устројства Цркве. А ево зашто је то тако:
Устројство Православне цркве је јерархијско; још од првог века, почива на тријади: епископ - презвитер - ђакон. "Без епископа нема Цркве", поручује, пре него ће, 107. године, бити бачен зверима, Свети Игњатије Богоносац, а то, кроз наредне векове, потврђују сви васељенски и помесни сабори, на којима почива вера православна. Без епископа и јерархије, укратко, ми нисмо Црква; ми смо обична секта. Сва духовна власт и сва управна власт у једној Православној цркви у рукама је епископа, у рукама црквене јерархије. Верници су ту само да помогну у управљању и да сведоче о томе како се управља. То је тако од почетка Цркве и тако кажу свети канони вере. И опет: они који не раде тако нису Црква, они су само обична секта. Ко, дакле, није у молитвеном јединству са епископом, тај је ван Цркве, ван Православља. И исто тако: ко делом имовине Цркве управља без питања и сагласности епископа, ван Цркве је, ван Православља. Они који тако чине обична су секта.
А ево шта су, у кратким цртама (за детаље видети www.istocnik.com) радили управници у Нијагари, па ви, браћо и сестре, просудите сами:
- И поред прецизних упутстава добијених у два наврата (ЕУО бр. 137 од 28. 12. 2005. и ЕУО бр. 2 од 4. 1. 2006) од Епархијског управног одбора каква је процедура уколико желе да инкорпоришу имовину своје ЦШО (да таква одлука мора да добије одобрење од Епархијског управног одбора а онда да иде назад на двотрећинску потврду чланства у ЦШО), нијагарски управници, без икакве консултације или чак обавештавања епархијских власти, врше на Крстовдан, 18. јануара, пререгистрацију црквене имовине. Они то, дакле, чине не тражећи сагласност од виших епархијских власти, на шта су и по канонима и по Уставу СПЦ и по Статуту Епархије и по свом локалном Правилнику обавезни. Они то чине и поред јавног и гласног противљења њиховог свештеника који им, на скупштинама, у два наврата, говори да је то нецрквени поступак који не може да се учини у оквиру Цркве.
- Ни када Епархијски управни одбор, 23. јануара, на основу писма и записника, у којима се Епархија обавештава да је одлука о корпорацији донесена, тражи од управника ЦШО да се сваки поступак око ререгистрације замрзне а власништво имовине остави у првобитном стању, они не обавештавају никога да је пререгистрација већ извршена.
- Када Епархијски управни одбор сазнаје да је имовина већ отуђена од Цркве, односно да је пререгистрована без дозволе, и када обавештава надлежне цивилне власти да су то представници ЦШО учинили уз грубо кршење сопственог правилника, управници ЦШО, 2. фебруара, између Епископа и себе постављају адвоката као посредника, не дозвољавајући Епископу ни епархијској канцеларији да са њима директно разговара!
- Када, на позив Епископа, 8. фебруара долазе у Манастир у Милтону, они опет, са писменим формуларом свог адвоката који су потписали одбијају директан разговор, уколико се и Епископ потписом не обавеже на ово посредништво.
- Одлуку Епархијског савета, као извршног органа Епархијске скупштине, о смени Управе и постављању Привременог поверенства (8. фебруара) они одбијају писмено (24. фебруара), и отворено изјављују да више немају поверења у црквене власти.
- Резолуцију и Апел Епархијске скупштине, која је највиши извршни орган Српске цркве у Канади и коју чине представници свих 26 парохија у Канади, да се стање врати на позиције какво је било пре инкорпорисања, управници у Нијагари, такође, игноришу, иако се резолуцијом, донесеном једногласно пред представницима смењене управе, јасно ставља на знање да је реч о поступку који их води ван окриља Цркве. Штавише, у свом предлогу, достављеном епархијским властима 5. априла, смењени нијагарски управници траже да епархијске власти пониште ту резолуцију; као да је 67 представника свих парохија у Канади никада нису донели!
Укратко, оно што су урадили смењени управници у Нијагари представља не само отимање црквене имовине, на шта нико нема право, него и узурпацију власти, њено одузимање из руку црквене јерархије. И једно и друго су најтежи КАНОНСКИ ПРЕКРШАЈИ, због чега је, уосталом, против групе ових управника, на захтев Епрхијске скупштине, покренут поступак пред Црквеним судом.
Отуд и декрет Епископа канадског, од 9. априла ове године, да се повуче парох нијагарски, односно да се у храму, на отуђеној имовини, чији директори корпорације не признају епархијске власти, не врши света Литургија нити обављају друге свете тајне, све док та имовина поново не постане део Цркве. Јер канони православни тако захтевају: епископ не може да држи свештеника на парохији која не признаје његову јурисдикцију.
И да неко не посмисли да је овим чином доведена у питање исправност нијагарског свештеника, јер и то чине противници Цркве манипулишући пред јавношћу својим свештеником и, тобоже, узимајући га у заштиту од Епископа. На најсветији и највећи православни празник, на дан Васкрсења Христовог, свештеник Дејан Обрадовић служио је свету Литургију са својим Епископом, уз десницу његову, у манастиру Св. Преображења, у духовном центру српског Православља у Канади. Ко је ту кажњен а ко почаствован, процените сами. Ко кога треба да жали - они свог свештеника или он, а и сви ми с њим, њих који остадоше без Литургије и Причешћа? И ко ту кога треба да слуша? Отац Дејан њих, који би га радо видели као саучесника у свом греху, или они њега? Тако је, уосталом, морало и бити, и за управнике и за чланство у Нијагари: када их је тај исти њихов свештеник упозоравао да ће остати ван Цркве, не стадоше уз њега.
Верницима Нијагарским, Нарочито
Зато се, на крају, обраћамо посебно верницима у Нијагари, са поруком: компромиса са основним догмама и канонима у Цркви не може бити. На вама је да изаберете кога ћете да пратите: своју легитимну, и у целом Православљу признату јерархију, или оне који вас одлучују од Литругије, Причешћа, од пуноће Цркве? Да ли ћете, када размишљате о ономе шта се дешава у Нијагари, слушати глас вашег архијереја и ваших свештеника или гласове рашчињених и од Цркве одлучених? Да ли ћете веровати да црквену имовину хоће да украде ваша јерархија, на челу са Епископом, истим оним за чијег архипастирског рада овде никоше толике нове цркве и толико се нових имања купи, или ће вам, ипак, негде пасти на ум да то, можда, неко, преко вашег гласа и ваше савести, граби прилику за ситан профит у светој Цркви православној? Погледајте и сами правилник те ваше корпорације, по којем ни епископ ни свештеник немају у Цркви никакву власт, а директори корпорације, тачније само четири човека ако им затреба, могу да са имовином ураде шта год хоће не питајући никога: да је заложе, продају, отуђе, како дословце пише у том вашем правилнику. Зар сте за то уз ваше молитве годинама и деценијама давали прилоге? Да ли хоћете такву корпорацију или хоћете Цркву? То је питање које вам сада и на овај начин постављамо, јер они који су вас водили покушавају, на све начине, да спрече одржавање скупа на којем бисмо се, уз Епархијски савет, и ми појавили да вас то директно питамо. Њима је јасно речено да је то једна од две опције које имају, уколико желе да отворе врата Цркве да се у њу вратите, а да је прва да угасе спорну корпорацију.
При томе вас, опет, подсећамо да су људи из ваше средине, којима сте указали поверење бирајући их за управнике, са вама грубо манипулисали. Довољно је за то навести само пример свештеничког здравственог и пензионог фонда, чије им је пословање послужило као тобожњи повод за прављење корпорације. Наводимо овај пример и због тога што смо у најновијој изјави Душана Колунџића, предводника ове групе, датој овога пута за канадске новине, чули и то да су се они побунили јер је Епархија, како каже, ускратила свештеницима и њиховим породицама здравствену заштиту и осигурање. А ми, од којих је та привилегија наводно отета, лепо вам кажемо да је истина сасвим другачија. Ту иницијативу покренули смо ми, свештеници, да бисмо заштитили фонд од безобзирних уцена осигуравајуће компаније и сачували његово јединство на целом простору Канаде. Ми смо сами тражили начин пословања какав имамо данас и са којим смо пуно задовољнији, а који нам је, за мања средства, донео на крају и петоструко веће животно осигурање. И ми смо, док још нисмо у том начину пословања имали обезбеђено животно осигурање, својим потписима, преузели на себе сву одговорност тако да нико од цивилних управника не би имао разлога да брине о томе. Најжалосније у свему овоме је то што Колунџић то јако добро зна. Овом изјавом он је нама, свештеницима, за сва времена показао своје право лице. А да бисмо вам помогли да то и ви сагледате, дајемо вам још само једну информацију везану за овај фонд. Читаву повику на начин пословања фонда Колунџић и његови истомишљеници покренули су када је све то већ била завршена прича, санкционисана одлуком Епархијске скупштине (за шта је и он лично гласао!) у Монтреалу, у фебруару 2005. године. Дакле, за комплетну Епархију све то је било ствар прошлости, годину дана пре стварања корпорације у Нијагари!
То је истина о свему што се дешавало и што се дешава у и око Нијагаре, у форми коју дозвољава уступљени нам простор. Ми, још једном, позивамо вернике у Нијагари да сами изаберу шта желе, и да се огласе, јер се они који су их извели из Цркве и даље крију иза њих и тврде да су им руке везане вољом и директивама чланства. Овако како сада ствари стоје, са имовином која је издвојена из Епархије, на начин који је значио кршење свих правила, и са вођама који не признају вишу црквену власт, храм Светог Ђорђа у Нијагари не може бити место на којем ће се вршити православна Литургија. Жао нам је недужних верника - ако у овој ситуацији недужних може бити. Препуштањем Црквене општине неодговорним лицима и својим ћутањем и они су, на свој начин, саучесници. Зато их позивамо да се изјасне и иступе у одбрану своје Цркве и покажу шта им је важније: корпорација без свештеника или Црква са свештеником.
Са истом поруком скрећемо пажњу и српским медијима у Канади да се овде више не ради о две стране исте приче. Ми више са представницима Нијагаре и са њиховим покровитељима и гласноговорницима иста прича нисмо, јер иста Црква нисмо. Молимо да се то има у виду приликом медијске интерпретације, јер ево вам то сада јасно кажемо.
Користимо ову прилику и да подржимо најновије напоре верника у Хамилтону који су изгледа увидели да је бесмислена и самоубилачка побуна против Цркве ако се Црквом жели остати. А свима вама, браћо и сестре, поручујемо да истрајете у вери, да у томе једни другима и нама самима помогнете. И да при свему томе не заборавимо оне Христове речи, које нас подсећају да је све до нас и наше слободне воље коју нам је Бог даровао: ПО ВЈЕРИ ВАШОЈ НЕКА ВАМ БУДЕ! А ми знамо да у овом случају за вас неће бити никакве дилеме, да ћете стати и остати уз страдалну Мајку Цркву како би се на вас заслужено излила благодат Духа Светога. Амин.
На Источни петак 2006:
(потписани сви свештеници Епархије канадске)
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Епархија
Историјат
Манастир
Епископ
Богомоље у Канади
Источник
Обавештење
|
