Српска православна епархија канадска формирана је одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 26. маја 1983. године, на предлог тадашњег епископа источноамеричког и канадског Г. Христофора.

 Владика Христофор био је уједно и први администратор Епархије, све до избора првог епископа канадског.

 На редовном заседању Светог архијерејског сабора 16. маја 1984. године синђел Георгије (Ђокић), духовник манастира Тавне, изабран је за епископа канадског, а Његова Светост патријарх српски Г. Герман посвећује га 8. јула исте године у Саборној цркви Светог Архангела Михаила у Београду. На Покров Пресвете Богородице, 14. октобра 1984, владика Георгије устоличен је као епископ канадски у Цркви Светог оца Николе у Хамилтону, (153 Nash Rd. S.).

Ова дешавања била су само природна последица раста српске популације и развоја црквеног живота међу Србима у овој великој земљи. Прва српска црквеношколска општина на канадском тлу основана је 1912. године у Риџајни (Саскачеван), где су се скрасили српски имигранти махом из Баната. Црква Свете Тројице у Риџајни завршена је и посвећена 1916. године. Срби у Хамилтону (Онтарио) формирали су своју црквену општину 1913. године, а храм Светог оца Николе, (на Bich St.) посвећен је 15. децембра 1917. Овај храм је срушен када се проширила жељезара и касније је подигнута нова лепа црква Св. Николе на Barton St.

Црквени живот између два рата међу Србима у Канади обележен је великим тешкоћама, пре свега у покушајима да се пронађе начин да српски свештеници служе у српским храмовима и опслужују насе досељенике. О проблемима са којима се Црква суочавала говори и писмо првог епископа америчко-канадског Г. Мардарија упућено Светом архијерејском синоду 1934. године. “Слали смо мисионаре, монахе, али ни један се није могао задржати више од два три мјесеца. Фамилијарни свештеници још мање”, пише епископ и поред материјалних разлога наводи и онај други, можда теже савладив: “Хамилтонска парохија заузима територију много већу него је Југославија. И на томе пространству су по неколико стотина и хиљада километара разбацане мале српске колоније са по две-три фамилије, које треба обилазити и опслуживати. Друга наша парохија у Риџајни – Саскачеван, која је од Хамилтона далеко отприлике онолико колико и Београд од Стокхолма, још је тежа за опслуживање”.

Са приливом српских имиграната након другог светског рата широм Канаде ничу и јачају српске колоније – у Виндзору, Торонту и Нијагара Фалсу (Онтарио), у Ванкуверу (Британска Колумбија), Летбриџу (Алберта), Монтреалу (Квебек). Година 1963. донела је драматичне промене у животу Српске православне цркве, нарочито на америцком тлу. По први пут у својој историји Српска црква доживљава раскол који траје пуних 29 година. Последица раскола је да се део парохија на америчком континенту отцепљује од Мајке Цркве и под вођством владике Дионисија формира тзв. Слободну Српску православну цркву (касније Новограчаничка митрополија). Административне измене, међутим, дешавају се и међу парохијама које остају верне Српској православној цркви са седиштем у Отаџбини. Од дотадашње једне Епархије, америчко-канадске, формирају се три: Средњезападноамеричка, Западноамеричка и Источноамеричко-канадска.

 Први епископ источноамеричко-канадски био је Стефан (Ластавица) који води Епархију од 1963. до 1967. године. Наслеђује га владика Сава (Вуковић), и од 1978. године владика Христофор (Ковачевић).

 Од оснивања Епархије канадске, односно од устоличења првог епископа канадског 1984. године, изграђени су и посвећени следећи храмови: капеле у Отави, Мисисаги и у Епископској резиденцији у Торонту; цркве у Ошави, Киченеру, Оквилу, Лондону, Калгарију, Едмонтону, Винипегу; обновљена је и живописана црква у Риџајни. Саграђен је низ црквених сала, парохијских кућа и један старачки дом (Виндзор, Онтарио). Круна градитељског рада владике Георгија свакако је Манастир Светог Преображења Господњег у Милтону. Темеље првог српског манастира у Канади свештао је Његова Светост патријарх српски Г. Павле 23. октобра 1992. године. Манастирска црква је саграђена и освештана 12. јуна 1994. године, а манастирска зграда (конак) фебруара 1995.

У оквиру Епархије делује Савез кола српских сестара Епархије канадске. Савез је основан у Мисисаги 2. фебруара 1985. године.

Вредно је истаћи и активност Добротворног фонда Епархије канадске “Цар Лазар”. За свој допринос у хуманитарним делатностима усмереним последњих година највише према Републици Српској и Српским Крајинама, Фонд је 1996. године одликован од стране Светог архијерејског синода Орденом Светог Саве Другог реда.

1987.године Епархија покреће свој лист “Источник”. Мало затим са радом почиње и истоимена издавачка кућа, која је до сада објавила на десетине наслова.

Српска православна Епархија канадска покрива територију читаве Канаде. У оквиру Епархије делују 33 парохије и мисије. Овом збиру су прибројане и 6 парохија које су донедавно припадале Новограчаничкој митрополији, која је усвајањем новог Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци престала да постоји. Тако да је богоугодно уједињење показало своје плодове и у свим, (сем цркве Св. Архангела Михаила, у Торонту, на Delaware St.) једним срцем и једном душом славе име Божије, у земљи Канади.

Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, 20.маја 2015, Епископ Георгије Ђокић  је трајно разршен и на његово место као Администратор, са свим правима и дужностима епархијског архијереја, постављен је Његова Светост Патријарх српски г.Иринеј.

 

 

Заповест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом.

 

Јн. 13; 34-35