 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
 |
|
На тај дан окупља се породица, мири се, праштају се старе несугласице и пред иконом светитеља уједињује се и јача
Не зна се тачно од када се код нас слави крсна слава или крсно име, али се верује да обичај потиче још из времена досељавања Словена на Балкан и примања хришћанства. Слави се онај светитељ на чији дан су наши преци, крстећи се, примили веру Христову. Вероватно отуда потиче назив крсна слава (славље крштења) или крсно име. Светитељ који се слави тог дана је заштитник читаве породице. Слава се преноси са оца на сина, а светитељ бдије над свим прецима и потомцима.
Зато је крсна слава породични празник – тада се породица окупља, мири, праштају се старе несугласице и пред лицем иконе светитеља, божјег угодника, породица се уједињује и јача.
Основни материјални чиниоци славе ус славска свећа, жито, славски колач и црно вино.
Црквени обред
У цркву се носи жито, колач, црно вино и списак са именима чланова породице. Велика славска свећа се купује у цркви, као и мала свећа која се ставља у жито док свештеник врши службу.
У току обреда свештеник се моли за све и вином унакрст прелива жито. Потом узима колач, окреће га, крстолико реже и залива вином. Свештеник и домаћин целивају колач уз речи: „Христос посреди нас“, „Јест и будет“ (јесте и биће) и тако три пута. Док се колач окреће, пева се славски тропар. Кући се носи велика, славска свећа и она уз жито и колач стоји све време на столу. Свећу пали домаћин пре ручка уз молитву и певање тропара светитељу.
Многе породице славе славу тако што спремају жито и колач, али без свеће и свештеника. То је гозба и може да се организује било који дан. Грех је такве гозбе звати славом и крсним именом.
Слава се слави у кући, а не у кафани
Крсна слава је од почетка обележавана молитвено и увек је имала духовни значај. Човек који прославља славу тиме задобија духовне дарове за оно што чини. Слава је, пре свега, молитва светитељу кога тога дана прослављамо и молитву поткрепљујемо припремом славског колача и жита, а за време обреда сечења колача и освећења жита упаљена је свећа. Три најважнија обележја славе су: колач, свећа и жито. Од обележавања славе житом, славским колачем и свећом не треба ићи много даље. У старим српским породицама је постојао обичај да се припреми свечани обед на који би током дана људи свраћали и послуживали се. Том приликом би и пожелели свако добро домаћину. Али они су ту пре свега долазили да се заједно помоле Господу и Светитељу за заступништво пред Господом. Свако друго слављење славе, уз раскош и помпу по ресторанима, губи смисао прославе светитеља и излази из смисла крсне славе. Богати људи су одувек славили другачије од сиромашних, али то суштински не би требало да утиче на прослављање светитеља. Код Бога је молитва, ако је искрена, једнако примљена.
Суштина прослављања славе није у количини хране, разноврсности, великом броју гостију, ни у раскошном месту где људи седе кад прослављају, него је суштина у молитви и духовном обележавању тог светитеља. Пожељно је да се овај обред обавља у кући домаћина који слави славу.
Жито се припрема за све крсне славе, па и за Светог Архангела Михаила иако је постојала дилема око тога у народу. Сматрало се да пошто је он анђео за њега не треба да се спрема жито јер он није умро. Та се заблуда рађа из тог разлога, што се не зна за кога се заправо жито и припрема.
Протођакон др Лука Новаковић, директор Патријаршијске управне канцеларије.
|
|
|
|
|
|
 |
|
Крсну славу или крсно име славе Срби православне вере. Она је њихово главно обележје, по коме се распознају без обзира где у свету живе. Зато се и каже: „Где је слава ту је Србин“. Поред православних Срба крсну славу имају и Срби католици у Боки Которској, Далмацији, а такође и неке породице Бугара, Румуна и Арбанаса.
О крсној слави се много писало и различито тумачило о њеном постанку. Углавном се заступа гледиште да је она заменила многобожазког бога прилоком покрштавања наших предака. Заправо, да је обичај слављења домаћег бога христијанизиран и претворен у крсну славу.
Ми овакво тумачење одбацујемо као неисправно и неосновано. Хришћанска религија није накалемљена на стабло многобожачке религије, него је она богооткривена религија, која се темељи на Светом Писму и Светом предању. Христова Црква верно чува ова два извора свога учења и на основу њих објашњава и формулише све хришћанске истине. На бази Светог Писма и предања Црква је установила Христове, Богородичине и светитељске празнике. Сваки празник везан је за известан догађај у животу Христове Цркве. Божић се слави у част рођења, а Богојављање у част крштења Господа Христа, Мала Госпоина у част рођења Пресвете Богородице, Свети Стефан у част страдања архиђакона – првог мученика за Христа, итд. Слично се десило и са крсном славом. И она је везана за најзначајни дан у животу наших предака. Тога дана они су крштењем постали чланови Христове Цркве и духовно се родили. У ствари, тај дан крштења је њихов духовни рођендан. У част крштења, они су почели славити крсну славу, односно празник или светитеља који је падао тога дана. Мати Црква је то благословила и крсну славу прогласила за хришћанску институцију.
То потврђује славски обред којије Света Црква прописала. Он се састоји из водоосвећења, благосиљања кољива и благосиљања и сечења славског колача. Елементи овога обреда су вода, жито, славски колач и вино. Наравно да су присутни свећа и тамјан као и код свих осталих обреда.
Водоосвећење се врши у дому слављеника неколико дана пре славе, а изузетно понекад и на сам дан славе. У јектенији и молитвама чина водоосвећења Мати Црква преко свештеника призива Светога Духа да својом силом и дејством освети воду, како би она исцељивала душе и тела, и освећивала храмове, домове и остале предмете. У овом случају она освећује дом слављеника, домаћина и његове чланове породице. Она доноси оздрављење и освежење читавом дому. Зато свештеник на крају водоосвећења кропи дом, домаћина и све укућане, а домаћици ставља на знање да славски колач замеси том светом водом.
На дан славе обред се наставља. Прво се изврши благосиљање кољива које се прелива вином. У молитви свештеник се обраћа Небеском Цару и моли да Он благослови жито и све оне који са вером једу од њега. Кољиво је вегетативна жртва Богу у знак захвалности што наређује земљи да из ње ниче многоврсно растиње и доноси различите плодове који служе човеку за његово одржавање. И најзад, кољиво има симболички догматски смисао у вези васкрсења мртвих. Др Лазар Мирковић вели: „Кољиво нас сећа васкрса умрлога, јер као што пшенично зрно, да би изникло и дало клас и плод, треба прво бацити у земљу да тамо иструне, тако се и тело умрлога предаје земљи на истљеније, да би потом васкрсло за будући живот.“
После благосиљања кољива прелази се на благосиљање и сечење славског колача. Свештеник призива Господа Христа, Бога нашег да Он Духом Светим благослови хлеб (колач) и вино. Затим узноси колач и моли Господа да га прими као жртву на свој Небески Жртвеник. Онда га унакрст сече, прелива вином и окреће са слављеником и свима присутнима уз певање тропара: „Свјати мученици... Слава Тебје Христе Боже... и Исаије ликуј...“ Потом га ломи са домаћином, обраћајући му се са „Христос посредје нас“, а он одговара: „Јест и будет“. Унакрсносечење и ломљење колача симболише распеће Христово и Његове муке, а преливање вином – проливање крви Христове на Крсту. Окретање колача у круг означава вечност, тј. вечно чување крсне славе и предавање с колена на колено.
Свакодневни подсетник на крсну славу је славска икона, без које се не може замислити ниједан православни српски дом. Она мора заузети најлепше и најпочасније место у кући. Пред њом гори кандило, ако не свакога дана, а оно обавезно уочи и на сам дан свакога празника и недеље. Прислуживање кандила пред славском иконом је света служба сваког члана породице.
На основу датих чињеница и ојашњења, с пуним правом можемо закључити да је крсна слава никла у дане када су наши преци примили хришћанство и светим крштењем постајали чланови Христове Цркве. Они су на дан свога крштења, односно свога духовног рођења, почели славити као крсну славу и посветили је празнику или светитељу који је у тај дан падао. А Света Црква је то благословила, јер се у обреду крсне славе прославља Бог и одаје част светитељу коме је слава посвећена. Према томе, крсна слава је чисто хришћанска институција, без икаквих примеса многобожачке религије.
Протојереј др Живота Михајловић, Светосавско Звонце 6/2000)
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Веронаука
Православље
Свете Тајне
Православни Обреди
Заповести
Света Литургија
O Молитви
O Посту
Славе и Обичаји
Мисли Српске
« Крсна Слава
Житја Светих
Символ Вере
Свештени Предмети
Васпитање Деце
Недељник
|
