 |
|
GODINA 1. BROJ 39 22. JANUAR 2006
SV. PRVOMUCENIK STEFAN ARHIЂAKON (9. januar)
Srodnik apostola Pavla, i Jevrejin od onih Jevreja, koji `ivqahu po oblastima jelinskim. Be{e Stefan prvi od sedam |akona, koje apostoli sveti rukopolo`i{e i postavi{e na slu`bu oko pomagawa sirotnih u Jerusalimu. Zato se i prozva arhi|akonom. Silom vere svoje Stefan ~iwa{e ~udesa velika me|u qudima. Zlobni Jevreji prepirahu se s wim, no bivahu uvek pobe|ivani wegovom mudro{}u i silom Duha, koji kroz wega dejstvova{e. Tada posramqeni Jevreji, naviknuti na potvore i klevete, uzbuni{e i narod i stare{ine narodne protiv nevinog Stefana klevetaju}i ga kao da je hulio na Boga i na Mojseja. Brzo na|o{e la`ne svedoke, koji to potvrdi{e. Tada Stefan stade pred narod, i svi vide{e lice wegovo kao lice angela, to jest lice mu be{e ozareno blagodatnom svetlo{}u kao negda Mojseju, kad je s Bogom govorio. I otvori Stefan usta svoja i izre|a mnoga dobro~instva i ~udesa Bo`ija, koja Bog u~ini u pro{losti narodu Izraiqskom kao i mnoge zlo~ine i protivqewe Bogu od strane toga naroda. Naro~ito ih izobli~i za ubistvo Hrista Gospoda nazvav{i ih izdajnicima i krvnicima. I dok oni {krgutahu zubima Stefan pogleda i vide nebo otvoreno i slavu Bo`iju. I to {to vide on objavi Jevrejima: "Evo vidim nebesa otvorena i sina ~ove~ijega gde stoji s desne strane Boga" (Dela Ap. 7.). Tada ga pakosnici izvedo{e van grada i ubi{e kamewem. Me}u mu~iteqima wegovim be{e i wegov srodnik Savle, docnije apostol Pavle. U to vreme staja{e u daqini na nekom kamenu Presveta Bogorodica sa sv. Jovanom Bogoslovom i gleda{e mu~eni{tvo ovoga prvog mu~enika za istinu Sina wenog i Boga mole}i se Bogu za Stefana. To se desilo na godinu dana posle silaska Duha Svetoga na apostole. Telo sv. Stefana tajno uze i sahrani na svome imawu Gamalil, knez Jevrejski i potajni hri{}anin. Tako slavno skon~a ovaj prvenac me|u mu~enicima hri{}anskim i preseli se u carstvo Hrista Boga.
OBREZAWE GOSPODA I BOGA I SPASA NA[EGA ISUSA HRISTA (14. januar)
U osmi dan po ro|ewu bi Mladenac bo`anski donesen u hram i obrezan shodno zakonu postoje}em u Izraiqu jo{ od vremena Avramova. Tom prilikom nadedo{e mu ime Isus kako je i blagovestio arhangel Gavril Presvetoj Devi. Starozavetno obrezawe predobra`ava novozavetno kr{tewe. Obrezawe Gospoda pokazuje, da je On primio na sebe istinsko telo qudsko a ne prividno, kako su docnije u~ili o wemu jeretici. Jo{ je Gospod obrezan i za to {to je hteo da ispuni sav zakon, koji je On sam dao kroz proroke i praoce. Ispuniv{i taj propis zakonski On ga je zamenio kr{tewem u crkvi Svojoj. "Jer u Hristu Isusu niti {to poma`e obrezawe ni neobrezawe, nego nova tvar"(Gal. 6,15), objavquje apostol. (U crkvenoj slu`bi ovaj Gospodwi praznik nema ni predprazni{tva ni poprazni{tva).
SV. VASILIJE VELIKI ARHIEPISKOP KESARIJSKI (14. januar)
Ro|en u vreme cara Konstantina. Jo{ kao nekr{ten u~io se 15 godina u Atini filosofiji, retorici, astronomiji i svima ostalim svetskim naukama toga vremena. [kolski drugovi su mu bili: Grigorije Bogoslov i Julijan, docniji car odstupnik. U zrelim godinama krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim biv{im u~iteqem Evulom. Bio episkop Kesarije Kapadokijske blizu 10 godina, a zavr{io svoj zemni `ivot napuniv{i 50 godina od ro|ewa. Veliki pobornik Pravoslavqa, velika lu~a (svetiqka) moralne ~istote i revnosti verske, veliki bogoslovski um, veliki strojiteq i stub crkve Bo`ije-Vasilije se zaslu`no naziva Velikim. U crkvenoj slu`bi naziva se p~elom crkve Hristove, koja nosi med vernima i `aokom svojom bode jeretike. Sa~uvana su mnogobrojna dela ovoga Oca Crkve, bogoslovska, apologetska, podvi`ni~ka i kanonska; isto tako i slu`ba, nazvana po wegovom imenu. Ova slu`ba slu`i se 10 puta u godini, i to: 1. januara, uo~i Bo`i}a, uo~i Bogojavqewa, u sve nedeqe ^asnog posta osim Cvetne, na Veliki ^etvrtak i na Veliku Subotu. Mirno se upokoji sv. Vasilije 1. januara 379. god. i preseli u carstvo Hristovo.
BOGOJAVQEWE (19. januar)
Kada Gospod Isus be{e navr{io 30 godina od svog telesnog ro|ewa On otpo~e Svoj u~iteqski i spasiteqski posao. I sam po~etak po~etka oznamenova kr{tewem na Jordanu. Sv. Kiril Jerusalimski veli: "po~etak sveta voda, po~etak Jevan|eqa Jordan". Pri kr{tewu Gospoda u vodi objavila se svetu ona tajna, koja se u Starom Zavetu nagove{tavala o kojoj se u starom Misiru i Indiji samo basnoslovilo, tj. tajna bo`anske svete Trojice. Otac se javio ~uvstvu sluha, Duh se javio ~uvstvu vida, a Sin se javio uz to jo{ i ~uvstvu dodira. Otac je izrekao Svoje svedo~ansvo o Sinu, Sin se krstio u vodi a Duh Sveti u vidu goluba lebdeo je nad vodom. A kada Jovan Krstiteq zasvedo~i i re~e o Hristu: Ovo je jagwe Bo`ije koje uze na se grijehe sveta (Jov. 1, 29) i kada on pogru`i i krsti Gospoda u Jordanu, time se pokaza i misija Hristova u svetu i put na{ega spasewa. Na ime: Gospod uze na se grehe roda ~ove~ijeg i pod wima umre (pogru`ewe) i o`ive (izlazak iz vode); i mi moramo umreti kao stari grehovni ~ovek i o`iveti kao o~i{}eni, obnovqeni i preporo|eni. Ovo je Spasiteq, i ovo je put spasewa. Praznik Bogojavqewa (Teofanija, po gr~ki) naziva se jo{ i Prosve}ewem. Jer nas doga|aj na Jordanu prosve}uje pokazuju}i nam Boga kao Trojicu jednobitnu i nerazdeqnu. To je jedno. I drugo: jer se svak od nas kr{tewem u vodi prosve}uje time {to postaje usinovqen od Oca Svetlosti, zaslugom Sina, i silom Duha Svetoga.
SV. JOVAN KRSTITEQ (20. januar)
Zbog toga {to je Jovanova glavna uloga u `ivotu odigrana na dan Bogojavqewa, crkva je od starine posvetila dan po Bogojavqewu spomenu wegovom. Za ovaj dan vezuje je jo{ i doga|aj sa rukom Prete~inom. Jevan|elist Luka po`eleo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i pose~en bio od Iroda, u Antiohiju, svoje rodno mesto. No uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku, koja se u Antiohiji ~uvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka. Sv. Jovan proslavqa se nekoliko puta u godini, no najvi{e sve~ara ima ovoga dana, 7. (20.) januara. Me|u li~nostima jevan|elskim, koje okru`avaju Spasiteqa, li~nost Jovana Krstiteqa zauzima sasvim zasebno mesto, kako po na~inu svoga dolaska u svet tako i po na~inu `ivota u svetu, i po ulozi kr{tavawa qudi za pokajawe i kr{tewa Mesije, i tako najzad po svome tragi~nom izlasku iz ovog `ivota. On je bio takve moralne ~istote, da se vaistinu pre mogao nazvati angelom, kako ga sv. Pismo i naziva, nego li smrtnim ~ovekom. Od svih ostalih proroka sv. Jovan se razlikuje naro~ito time {to je on imao tu sre}u da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao. Za ruku sv. Jovana pri~a se, da ju je svake godine na dan svetiteqev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javqala ra{irena a ponekad zgr~ena. U prvom slu~aju ozna~avala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.
|
|
