 |
|
Црква
Мишљења младих о религији
Не очајавај
Вера
Црква
Православна црква себе назива једноставно "Црква", баш као што су и Грци у прошлости употребљавали реч "Хришћани", када су мислили на православне. Ово произилази из чињенице да је источно-православна црква органски наставак оне исте заједнице или "иклисие" (Цркве) која је рођена приликом силаска Светог Духа, на празник Педесетнице, у Јерусалему. У многим местима, која се већ и у Новом завету помињу, та заједница односно Црква, остала је током историје иста. Православна црква не мора да пружа доказе о својој историјској веродостојности, јер је Она директни наставак Цркве апрстолског доба.
Али дали Православна црква данас заиста одговара оној слици коју, на основу читања Новог завета, као и списа апостолских ученика, имамо о првобитној заједници апостолског времена? Да, у смислу као што и израстао човек личи на своју слику из детињства. Иако се Црква развијала и раѕвија, Њена суштина и Њен дух су исти у двадесетом веку, као и њеним првим данима. Христов долазак, када се "испунило време" (Мк 1, 15), био је тачно одређени догађај и од тада почиње наше данашње рачунање времена. Силазак Светог Духа, као испуњење "Очевог Обећања" (Дап 1,4), такође је био унапријед одређен и јединствени историјски догађај. За цркву је то значило "силу са висине" (Лк 24, 49) и "Духа Истине" (Јн 16, 13). Иако је благодат Духа Светога била на делу у црквама и општинама које су касније настале, а у зависности од њихове вере, ми верујемо да се пуноћа благодати, која је једном дарована Цркви при историјском силаску Духа Светога, неће још једном дати.
У духовском трпоару Црква пева: "Благословен јеси Христе, Боже нас, који си апостоле показао као премудре ловце, када си им послао Духа Светога и помоћу њих уловио цео свет. Слава теби који волиш човека!" "А кад он дође, Дух Истине, упутиће вас у сву истину" (Јн 16,13). Када се испунило ово Христово обећање, апостоли су с правом Цркву Бога живога назвали "стуб и тврђава истине" (1. Тим 3, 15).
Обећани дар "све истине" , дарован је Цркви при силаску Светога Духа, али је било потребно да прођу векови, период св. Отаца и учитеља Цркве, да би се ограниченим средствима људскога разума дефинисао тај догађај. Мада су Св. Оци били учени људи, дубоки мислиоци и чисти у свом начину живота, то још није довољна потврда апсолутног карактера истине која је наслеђена из времена Отаца. Зато нам је потребна сила Светога Духа, која је дарована Цркви, да би је (Цркву) водила ка истини и да би је штитила. Вековима су се развијала усмена формулисања вере која су од самих почетака била у свести Цркве. На сличан начин је и црквени живот, свих делова Цркве Христове, увек налазио богатије изразе, изразе који су се разликовали по форми, али не и по суштини.
Сваки покушај који има за циљ успостављање апостолског јединства, а који при том не обраћа пажњу на дело Духа Светога, који већ две хиљаде година делује у Цркви, са црквеног становишта изгледа туђ и вештачки.
Као што су у Христу сједињење божанска и човечанска природаа, тако је и у Цркви. Њена људска страна је склона заблудама, слабостима и погрешкама, али Она (Црква) зато налази утеху у обећању: "Сазидаћу цркву своју, и врата адова неће је надвладати" (Мт 16,18). То значи да олује времена, чак и ако опустоше људску страну Цркве, не могу да униште Цркву. Црква ће постојати до следећег периода Божије владавине, којој се пут припрема у овоме свету, до "парусије", или, до другог Христовог доласка. До тада ће Црква, која је основана на дан прве хришћанске Педесетнице, постојати као чувар Истине, да би тако, самим својим постојањем, сачувала карактеристичне форме апостолског свештенства, Свету тајну евхаристије и остале свете тајне, као и заједничко искуство Цркве и Њено предање.
Мишљења младих о религији
Не очајавај
Вера
|
|
