Православље
О хришћанској вери уопште
Текст преузет из књиге Вера светих Катихизис Источне Православне Цркве од светог Владике Николаја Жичког
Шта је хришћанска вера?
Хришћанска вера је Христово знање о најважнијим тајнама бића и живота, које знање људи могу примити само веровањем у Њега, а не својим сопственим напорима.
Које су најважније тајне о бићу и животу о којима само Христос има право знање?
То су:
Тајна о невидљивим стварностима: о Богу, о анђелима, о људској души; Тајна о стварању света и његовом свршетку;
Тајна о непрестаном Божјем вођењу човека и човечанства одређеном циљу, а по Његовој премудрости и сили;
Тајна о човековом греху и паду и о његовом спасењу кроз богооваплоћење;
Тајна о царству Божјем као крајњем циљу човековог земаљског живота и о правом путу који води томе циљу, тј. о понашању човека према себи, према ближњем и према Богу.
Тајна о васкрсењу из мртвих, о последњем суду и о вечном животу.
Нису ли и неки други верски учитељи, мислиоци и философи покушавали да објасне ове тајне?
Јесу многи од њих. Али то су чинили само својим ограниченим људским снагама, размишљањем и упорним студирањем о свету и људској природи. Сви су се њихови покушаји свршавали претпоставкама и различитим теоријама чисто супротним једна другој.
У чему се онда састоји преимућство Христовог знања над њиховим?
У преимућству Христа као очевица. Он сведочи: „Ја говорим што сам видео" (Јован VIII, 38), и опет: „Нико није узишао на небо осим онога који је сишао с неба, Син Човечји који је на небу" (Јован III, 13). Верским учитељима свога времена, Он је рекао: „Ви сте одоздо, а ја сам одозго; ви сте од овог света, а ја нисам од овога света" (Јован VIII, 23). Старешини израиљском је рекао: „Заиста, заиста ти кажем: говорим оно што знам и сведочим оно што сам видео" (Јован III, 11). И опет: „Ја сам хлеб (живота) који је сишао с неба" (Јован VI, 41). И много другог из те области Он је говорио ауторитетом једног очевица о свим тајнама неба и земље, тако да су се људи дивили Његовој науци, јер „никад човек није тако говорио као овај човек" (Јован VII, 46).
Заиста, и у свакидашњем животу ми више верујемо очевицу него неком теоретичару или философу. Али постојали су и други верски учитељи који су тврдили да су своје учење примили од појединих анђела. И анђели су очевици великих тајни. Шта да мислимо о томе?
Тачно је да је понекад Бог слао своје анђеле појединим људима да их науче и да руководе њима. Али чешће су људи доживљавали лажна виђења, тј. зле духове приказане у облику анђела. Поред тога, Христов случај је сасвим друкчији. Њега нису учили нити Њиме руководили анђели. Напротив, Он је заповедао анђелским војскама и изгонио зле духове из људи. Анђели су Му служили, а демони су стрепили пред Њим.
Треба ли у овом случају да мислимо да је хришћанска религија изнад свих осталих религија у свету?
Хришћанска вера се не би могла ни упоређивати с другим религијама, и, строго говорећи, не би ни требало називати је ,,религијом" у паганском смислу ове речи. Јер, она није једна религија међу другим религијама, она је ВЕРА У ХРИСТА И ХРИСТОВО ОТКРИВЕЊЕ. Она је лично, јединствено и потпуно откривење Бога људима ради њиховог просвећења и спасења. Друго откривење од Бога више неће бити дато, и поред Исуса Христа други Месија не може бити очекиван све до краја света.
Шта онда треба да мислимо о неким савременим покушајима да се хришћанска вера изједначи са свим осталим религијама?
Ти су покушаји погрешни и то је опасан експеримент. Јер „Бог се не да ружити" (Гал. VI, 7), нити се крв Сина Божјег може изједначити с мастилом књижевника. Иако смо ми као чланови старе Источне цркве снисходљиви према сваком људском бићу, нама је строго забрањено да упоређујемо од Бога нам предану откривену истину са религијама и философијама које су створили људи.
Којим средствима да се боримо против покушаја таквог изједначавања?
У првом реду продубљивањем нашег знања о нашој православној вери, практиковањем вере у свакидашњем животу, удубљивањем у њу, као што научник продубљује откривену чињеницу. Друго, племенитим и мудрим напорима — никада силом — да се људи уздижу од нижих и најнижих ступњева веровања према висини наше савремене вере, уместо да се савршено спушта и меша с несавршеним ради неке погодности.
Зашто нашу веру зовемо живом вером?
Стога што су ВЕРА и ЖИВОТ неодвојиво спојени као узрок и последица. Господ Исус је рекао: „Ко верује Сина (Божјега) има живот вечни, а ко не верује Сина неће видети живота, него гнев Божји остаје на њему" (Јов. III. 36). Такође је печено: „Праведник ће живети од вере". (Јевр. X, 38).
Порекло и извори православне вере
Где је порекло наше православне вере?
У Божјем откривењу.
Из којих извора можемо доћи до сазнања о вери или о Божјем откривењу?
Из два извора: Светог писма и Светог предања.
Да ли си заиста православан?
•Ако си православан, живи по Божијим заповестима, веруј у све догме Православне цркве, читај Свето писмо и моли се Богу сваки дан, јер тако Бог хоће (Исус Навин, 1, 8; Псалм, 1, 1-3; Матеј, 6, 9-13; Лука, 22, 46; Ефесцима, 5, 19; Тимотеју, 3, 16; Јаковљева, 5, 16; Мт. 19, 17-18; Мр. 16, 16).
•Ако си православан, присуствуј богослужењу сваке недеље и празником. Пропустиш ли то због лењости, немара, стида или страха, постидећеш се пред Богом и анђелима Њеоговим (Лука, 9, 26; Матеј, 10, 32-33).
•Ако си православан, исповедај се пред свако причешће (па и чешће), причешћуј се што чешће, бар уз четири велика поста, да би имао живот вечни (Марко, 1, 5; матеј, 18,18; Лука, 22, 19; Јован, 6, 48'56; Кор. 11, 24'29).
•Ако си православан, не изговарај ружне речи, не проклињи, не псуј, не хули на Бога, не исмејавај светињу, јер неће бити прав пред Богом ко то чини ( 3 Мојс. 24, 11-16; Данило, 5; Матеј, 5, 44; 32-37; 12, 36; Јаков, 1, 26).
•Ако си православан, не ступај у брак без Божијег благослова, јер брак није обичан договор или правнички уговор, него света тајна, Богом установљена (1. Мојс. 1, 27-28; Матеј, 19, 4-6 , Ефесцима, 5, 32;).
•Ако си православан, не бави се вражањем, гатањем, спиритизирањем и уопште сујеверјем, јер је гад пред Богом ко то чини (5. Мојс. 18, 10-12; Апок. 21, 8; Дел. Ап. 8, 9-24; 16, 16-18).
•Ако си православан, не читај јеретичке (секташке) безбожичне књиге нити им веруј, јер таква наука није ни Божја ни људска; ни света ни благотворна ( 2. Тим. 3, 5-8; Титз, 3, 10-11).
•Ако си православан, не остављај децу своју без крштења и без веронауке, јер ћеш за њихове душе Богу полагати рачун (Матеј, 18, 6; 19, 14; Ефесцима, 6, 4; Тим. 5, 8).
•Ако си православан, поштуј свештеника као слугу и весника Божијег, и не затварај пред њим врата дома свога, да неби тиме одбацио од себе и своје куће благослов и мир Божији (Матеј, 10, 12-15; 40-42; 1.Кор. 9, 14).
•Ако си православан, поштуј Свету Богородицу, јер то Бог хоће ( Лука, 1, 28; 41-43), а Славу своју крсну не смеш заменити рођенданом, "журком", "даном примања", јер Бог је диван у светитељима својим, а не у измишљотинама људским.